Desert za početak

The sweet course eaten at the end of a meal, glasila bi definicija deserta. Prvi deo je apsolutno tačan, dok se sa drugim baš ne slažem. I kakvo je to pravilo uopšte? Jeste, nisam neki gurman i ljubitelj hrane, jedem da bih živela a ne obrnuto, ali i volim ljude. Zamislite osobu koja ne voli toliko hranu a voli ljude, kosi se sa pravilima.

Dakle, pre ću se odlučiti samo za slatki deo nego ceo obrok. Mogu da jedem prvo slatko pa slano. Mogu prvo da spakujem kofer i tek potom kupim kartu. Prvo kažem, pa tek onda razmislim. Prvo da poljubim dečka pa tek onda da se zaljubim. Prvo da upišem kurs engleskog jezika i onda da mi se dopadne.

Kakva su to pravila šta ide prvo? Možeš se prvo i udati i roditi decu pa tek onda upisati fakultet, ni u tome nema ničega lošeg. Sve je to vreme. Vreme ne čeka, mi smo ti koji čekamo na pravo vreme i pravi sled događaja. To ne postoji, pravila su izmišljena za razne izgovore.

Pre nedelju dana odlučila sam da otvorim blog, na inicijativu mnogih ljudi, pa tek onda svoju. Prvo sam postala novinar i ostvarila divne kontakte sa mnogo ljudi iz raznih sfera, brendova i agencija, pa tek potom, evo postajem i bloger. Ali ne bih ovo nazvala blogom, već nekakvim dnevnikom koji nikada nisam pisala ni kao vrlo mala devojčica, samo sada imam potrebu da podelim sa vama sve ono lepo što obiđem, vidim i saznam. Sve ono lepo što ti obeleži dan i ne želiš da zaboraviš, a možda će još nekome priuštiti lep osećaj.

I evo sa krajem ovog teksta, ja započinjem svoj dnevnikblog.

Ne vezujte pojaseve, prvo polećemo!

 

cmok cmok,

 

Ivana

 

P.S. Dok smo još uvek kod deserta, zahvaljujući kornetima za sladoled sam osvojila Huawei telefon.

Oh, šta sve imam da vam pričam!

2 thoughts on “Desert za početak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *