Exit dani jedne male iz prašine

Jesu to bili dani u prašini, ali kakvi dani! Dovoljno je da zakoračite na Kej Žrtava racije i već se osete vibracije, već tu su svi prepozitivni i nasmejani. Prelazak preko mosta, miran i bezbedan, kao na nekoj uigranoj ekskurziji. Kako dotakneš tlo sa druge strane mosta, tu već kreće energija. Tu počinje EXIT.

Dve godine su prošle od moje poslednje, a i prve posete Exit festivala. Zaboravila sam tu količinu pozitive koja ide do beskraja, tu količinu adrenalina i tu količinu života. Svi su došli samo sa jednim ciljem – da se dobro zabave, dočekaju jutro i zaborave na sve što ih možda muči, a što su ostavili na drugoj strani Duginog mosta. Ove godine jedino nisam posetila nulti dan i nastp rock band-a The Killers, ali sam naredna četiri vrlo regularno ispoštovala. Prvi dan mi je obeležio nastup DJ-a iz Belgije, Lost Frequencies koji sam ispratila iz prvih redova – naravno na ramenima brata najbolje drugarice. Jutro je tog dana dočekano na mt:s Dance areni uz nastup Marka Nastića, mog omiljenog DJ-a iz srednjoškolskih dana.

Sledeći dan je bio moj imendan, Ivanjdan i bila sam posebno dobro raspoložena. Veče je opet otpočelo na Mainu, nastupom benda iz Londona, Years & Years. Pevača, Olly Alexander, bih pomazila koliko je gejasto sladak, što možete i da vidite na priloženom snimku. Kako on igra bre HEJ, balerina jedna! Mladen Solomun nas je kasnije još više razmrdao, jer nije on džaba dečko iz susedstva. Potom su, kao i prethodne večeri, usledili obilasci svih stage-ova, jer ne možeš da se zadržiš samo na jednom, jer je svuda novi vibe i svaki, ali baš svaki stage ima performans za sebe. No sleep mi je ove večeri bio favorit.

Ali subota, ljudi moji! Jason (sa onim pevajućim naglaskom) Derulo je bukvalno zapalio masu, sve hitove koje slušamo na poznatim radio stanicama i u klubovima, evo ih uživo jedni za drugim. Onda još jedan hit maker, Robin Schulz, za kojeg sam evo sramota me, zaboravila da nastupa, a koji je ostavio toliko snažan utisak na mene da ću samo ukratko spomenuti razočarenje koje je priredio Duke Diamond odmah posle njegovog nastupa. Despacito je žario latino stageom, a Main stage su ujutru održali budnim i razigranim Rahmanee i MC Navigator.

Poslednje veče, već na izmaku snage. Rag’n’Bone Man je očarao svojim glasom ali i ispio energiju zbog usporenijeg ritma pesama. U toku izvođenja pesme Skin samo sam se ukočila i op, suzice, ali sve je to Exit! 😉 Ostatak večeri sam mahom provela na Reggae stage-u, osećajući se kao da sam na nekom ostrvu gde je svima jedina briga hoće li im noge izdržati do jutra da im se mrdaju u ritmu muzike. Nastup Hardwella sam posmatrala sa vrha Petrovaradina, vatromet je bio božanstven, kao i onaj sa otvaranja. Nisam neki romantik, ali vatrometi su ono što mi uvek potpuno okupira pažnju.

Evo ga video koji je sastavljen od mojih toliko ispraćenih Insta storyja, sa toliko komentara i poruka da evo jedva čekam sledeći da vam opet ulepšavam dane, kako ste sami rekli.

Ostati čist, uprljan samo prašinom jeste vrhunac doživljaja ovog festivala. Ako se razumemo.

2 thoughts on “Exit dani jedne male iz prašine

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *